Kuhanje, roštilj i kaj je to odjednom sad?

Zašto su ljudi sad navrli ko sivonje na kuhanje i zašto je to postalo društveni imperativ par excelance?

melva_rostilj
Nekak u zadnje vreme su svi moji pajdaši počeli kuhat, kaj je meni fakat drago, jer i ja to volim još od kad sam bil klinac, u doba dok to još nije bilo turbokul i totalno in i baš onak da se vidi da si nekakvi gospon i kužitelj svega i svačesa.

Moja ekipa je nekad kuhala za cure, žene i frendice, jer one onda još nisu znale kuhat, valjda zato kaj su im mame s pravom velile da nek ne budu roblje po doma i stalno kuhaju, dok stari i ostali muški gledaju tekme i neće niš delat po kući, neg samo šarafit police ili tak nekaj nekaj.  I pit pive i gemište. Nas to kaj mice ne znaju niš pripremit niš nije smetalo, jel nama cure nisu trebale za kuhanje, neg za lepo i ugodno društvo i obostrane putene užitke.

Pa smo lepo mi kuhali, a curama se to sviđalo i znali smo koji put bit i fino nagrađeni za naš kulinarski trud. Doduše, ak se radilo o kotlićima, gulašima, čobancima, brodetima i kotlovinama, tu je već bila fakat drama. To jako puno traje, pa bi se kulinarska čeljad, najčešće smo to radili dvojica ili trojica,  znali po putu tak podnalijat, da ne bi ni znali jel smo kaj dobroga skuhali. Ok, to su poznate pogibelji i zamke duge pripreme, kojima se samo oni najodlučniji možeju othrvat.

Sve je to bilo odlično i glatko teklo, dok se nisu na telkama pojavile one sve silne emisije s kuharskim zvezdama, kaj su mi odma ozbiljno krenule ić nakurac, jer su se držali ko da su neznam kaj i ko da su osobno zmislili noževe i tave. Pa su se kulinarstvom počeli bavit i likovi kaj pojma nemaju o ničemu, a najmanje o kuhanju, jer su i oni hteli bit bogznakaj. A da ne velim da su se toga odma prihvatili i razni glumci, slikari, književnici i diplomati pa je to počelo čoveku fakat ić na jetra. I to ona naša, kaj su bila duže vremena pomno marinirana u pacu od gemišta i pive.

Kak moje trešnjevačko nepce ni nafčeno jest hrčke, hrušteve i alge, čemer je postal još veči. Pojavila se tu i istočnjačka kuhinja i moja borba s algama i sušijem, jer se zna da alge odlično pašu u madrace, a da se sirova riba najbolje koristi kak mamac za ribičiju, a ne da se zamota u madrac, pa se onda jede s onim nečim zelenim i fajnski ljutim kaj zgleda kaj dječja kakica, e to nejde. Ipak, odem ja u kineski (il je to bil japanski) restoran i gledam kak oni u onom gusenom lavoru hite sve skup i gotovo je za čas. Pa onda jedeš grmlje, madrace i neke sitne komadiće mesa, i kaj god da jedeš sve je nekak istog okusa.

E, u tom i je problem. Kak oni to sam pofure z vručim uljem, onda svaka namirnica ostane svoja i niš se ne pomeša, pa za niš zapravo ne znaš kakvog je sve skup okusa, jer se sve gužva u isto vreme, pa imaš neki filing ko kad slušaš dve stanice na radiju kaj se mešaju. Pa si ja mislim: "E, moj Zdenko, da oni znaju kuhat, bili bi debeli, velki i veseli, a gle ih kak su mali i ozbiljni. S druge strane, jako ih puno ima, al to ne znam objasnit. Možda zato kaj jedu sve kaj vide, ono, hrčke pauke i, kajaznam, jelenke i gušćere sa žabokrečinom. To bu bilo."


Kak sam ja pomalo konzervativan, kaj je u zadnje vreme isto in, tak ja volim i da je takva klopa. Pa da  vidimo kak se kuha.


1. Zemeš fini komad mesa, pa ga posoliš. Može i malo papra i to.
2. Zemeš krumpire, pa ih oguliš i posoliš.
3. Deneš meso u vatrostalnu posudu i pećnicu i nakon nekog vremena deneš i krumpire skup žnjim. Maščoba je od pajceka, da se zna. Kakvi omega ovo ili ono.
4. Pričekaš neko vreme i klopa je gotova. Samo takva, ono za prste polizat.
5. Servira se u jako velkim porcijama i fino se sljubljuje zgemištima, crnjakom ili pivom.
Evo, tak se treba kuhat. Za one fakat profinjene, može i salata: zelje, kristalka ili rotkvice. I nemre bit loše. I kad to serviraš nekoj ženskici, vidil buš da se i do ženskog srca može doć kroz želudac. Ovo mi sad zvuči nekak prosto, al nisam to tak mislil. Fin sam ja zapravo. Al ne onak ko oni kaj su friško počeli kuhat, pa glumiju. Fakat sam fin, pitajte kog očete.

Živili,

Zdenko



Komentiraj


jesenska zakrivljenost

Jesenska zakrivljenost

jel se može jelo teko zvati? Ma kako ne bi moglo.

deda

Ljetni roštilji

ono doba godine kad je druženje najsočnije

fileki

Fileci ilitiga tri3.14ce

vaš test osobnosti, dominacije i karizmatičnosti

govedina

Pečena juneća plećka

dakle, ne ide samo u juhu

klopa

Repaštafažol s trukinjom

ilitiga kukuruzom, po istrijanski

crni

Crni rižoto

ali ne onakav na kakav ste navikli

snicli

Minimalizam, umjetnost, otkačenost...

Ili se tu radi ipak o šniclima?

bobici

Bobići - siromaški

ilitiga istarski čušpajz s čebulon i trukinjom

divljač

A sada, nekaj najbolje

postoji puno dobrih jela, ali divljač s njokima je nešto posebno

paprike

Za paprike smo mi

hajmo, hajmo svi!