KOLUMNE

Sigurnost prije svega

Sigurnost prije svega

Priča mi frend koji živi u malom stambenom naselju u malom glavnom gradu male susjedne nam države, kak je, kad se uselio u jedan stan bio pomalo zatečen bojlerom u kupaonici. Veli, to ti je onaj plinski protočni, kaj mu cijelo vrijeme gori plamen na koji možeš, kad ti crkne upaljač, zapaliti cigaretu al mu je glavna svrha, da kad pustiš vodu, onda se on pretvori u pravu buktinju i imaš tople vode kolko hočeš. I kak je tu u igri plin, taj bojler ima i dimnjak koji ide nekam u zid. Marka Junkers. Ne zid nego bojler. Jer Švabo je Švabo, pa makar se i o bojleru radilo. O autima ne bi sad, a i tu je sve jasno.

I godinama je on živio u radosti, veselju i slozi sa dotičnim gospodinom Junkersom, pazio ga, čistio, redovno plačao majstore za održavanje a ovaj je njemu pak isporučivao toplu vodu kolko si samo možete zamisliti.

E, al onda je jednog dana došao gospodin inspektor iz državne agencije za nešto, da on mora provjeriti ispravnost Junkersovu. Mislim, inspektor. Dimnjačar, al inspektor zvuči ozbiljnije. Kakav vražji inspektor kad te žica za kemijsku jer mora ispuniti neki formular. A u koferu ima samo bor mašinu, mjerni aparat za CO i izolirtraku, onu sivu, kad vas otmu pa vam ju zaljepe prek usta da ne vrištite. Jedino nema s čime pisati.

I taj, jel, inspektor, izbuža malu rupu na dimnjaku, gurne nutra neku sondu, izmjeri CO, zadovoljno zakima glavom, zalijepi komadić izolirke prek te rupe, uzme 30 novaca i ode.
I tako se taj ritual počeo ponavljati svake godine. Frend bi majstora inspektora pustio u stan, ovaj bi malo mjerio, kimnuo glavom da je sve ok, tu i tamo bi pala i kakva pošalica ili narodna mudrost tipa "sa plinom se nije za igrati", uzeo bi novce i otišao.

Dok jedne godine, a tad je već ekonomska kriza bijesno divljala, ljudi ostajali bez posla, firme tonule ko čavao u bunar, gospon dimnjačar ne kimne više glavom da je sve ok, nego namrgodjen počne ispunjavati gomilu nekih čudnih papira, odluka, zahtjeva, opomena i kaj sve ne. I da taj bojler nije više siguran, jest da je Švabo al svejedno, ipak je to znate plin, bolje vam je ugraditi električni, evo tu imate prospekte za par modela, sa cijenama i sve to, a za montiranje nazovite mene, imamo mi super majstore. I to napravite čim prije, ovaj više ne možete koristiti, sigurnost je na prvom mjestu. Lupi dva štambilja po onim odlukama, žalbe nema, uzme novce i ode.

Gleda frend one prospekte, električni bojleri domaće proizvodnje i još domaćijih cijena, al kaj će, frka je, treba toplu vodu a sa državom se nije za šaliti. Kolko god ona bila sluga narodu.
Nazove majstore, majstori u roku odmah donesu novi, ovoga puta električni bojler, malo lupanja i štemanja po kupaonici i topla voda opet curi. Al ovaj put na struju. I sve to za neponovljivu cijenu od samo 1000 evropskih novaca! Naravno, ako nazovete u sljedećih 10 minuta, dobijete na poklon i magareće uši!!

I zakaj mi je to sve pričao? Pa zato kaj je skužio da je u roku od dva dana barem pola stanara u njegovom ulazu isto tako ugradjivalo električne bojlere domaće proizvodnje. Pa mu je to dalo za misliti. Šest zgrada, svaka sa četiri ulaza i šest katova, na svakom katu šest stanova, 864 stana. I nek ih je 300 moralo posegnuti u novčanik zbog istog razloga, računica je više nego jasna. Domaći proizvodjač je prodao 300 novih bojlera, država si je pobrala porez, majstori su uzeli pinku za odradjeni posao, inspektora su već ionako prije platili, stari su bojleri završili u reciklaži. Novci se okreću, svi sretni i zadovoljni, osim vas koji to morate platiti.

Eto, tak se štiti domaća proizvodnja. Malo pizdunski al dobro, to su ionako sitnice. Bitno je sam da je to zbog naše sigurnosti.
E, da, i morate si još kupiti rezervni upaljač, jer više nema starog bojlera sa plamićkom koji je uvijek tinjao.


Renato Sopek


Sigurnost prije svega

Komentiraj